Расправа између либерала и антилиберала[1] о сузбијању кризе у нас дуго је присутна у нашем друштву. Ниједна од ових опција нема примерен одговор о теми која је предмет расправе. Све се свело на међусобно негирање оних других, тако да је и цела подела на Л и АЛ групацију изгубила смисао. Подизање дискусије на ниво расправе о томе који је систем бољи, либерални или антилиберални, у ситуацији актуелне привредне и друштвене кризе у нас, је бежање од стварности. Не знам како би превазилажењу кризе могла да допринесе, на пример, препорука да је социјалистичко или комунитарно уређење, у било ком облику, боље? Да ли би се уопште таква препорука могла сматрати озбиљном?. Зато, ако говоримо о кризи у нас, онда је право питање: зашто наш капитализам није тако продуктиван, или је то мање од очекиваног?
Један од одговора лежи у чињеници да је наша наука, па и стручна јавност, више склона проучавању светских проблема , тенденција и коментара, и то неупоредиво више него домаћих. Те расправе не боле! Насупрот томе, овај рад је писан искључиво на основу анализе кризе у нас и тражења решења за мобилизацију друштва на путу њеног опоравка у условима какви јесу.
[1] Скраћенице: Л либерали, АЛ или АНЛ антилиберали, ПП политичке партије, АЕН Академија економских наука, БДП бруто друштвени производ